Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane i pravilnika definisano je deklarisanje,označavanje i reklamiranje prehrambenih proizvoda. Potrošači očekuju da su zaposleni u privredi iskoristili prelazni period od 18 meseci, primenili zahteve pravilnika čija je primena počela u oktobru 2013. godine i pravilno deklarisali svoje proizvode. Pravilnik treba da obezbedi visok nivo zaštite potrošača, pored informacija na upakovanoj i neupakovanoj hrani, bolju informisanost i u ugostiteljskim objektima.

 

U prodavnici treba da su bolje čitljive deklaracije sa većim slovima i boljom preglednosti podataka. Da jednim pogledom uočite takozvano vidno polje - kao sve površine ambalaže koje se mogu videti sa jedne tačke gledanja, sa sledećim podacima: naziv hrane; neto količina; rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi, stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1.2% vol alkohola.

 

Trgovačko ime, naziv marke proizvoda ili popularni naziv, ne može da zameni naziv hrane. Ubuduće na policama se moraju nalaziti proizvodi sa tačnim nazivom koji je definisan posebnim propisom, ili uobičajenim nazivom hrane koji su krajnji potrošači prihvatili kao naziv te hrane, bez da ga treba dodatno objašnjavati. Naziv hrane pod kojim se stavlja u promet mora da sadrži i podatke o njenom fizičkom stanju ili određenom postupku prerade (npr. u prahu, duboko zamrznuta, koncentrovana, dimljena, odmrznuta i slično), i to u slučajevima u kojima bi, izostavljanjem tih podataka, krajnji potrošač bio doveden u zabludu.

 

Važne informacije mogu se naći u spisku sastojaka - bolje istaknuto prisustvo onih sastojaka koji mogu da izazovu bilo kakvu alergijsku reakciju ili intoleranciju, drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine. Takođe, lica koja obavljaju ugostiteljsku delatnost, prilikom prezentacije hrane koju nude krajnjem potrošaču, pre konzumacije, treba da istaknu sve potrebne informacije o prisutnosti sastojaka hrane koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije utvrđene u skladu sa ovim pravilnikom i te informacije da dokumentuju krajnjem potrošaču, ako on to zahteva.

 

 

U izboru kvalitetne hrane može pomoći i nutritivno deklarisanje, informacije o dnevnim potrebama unosa vitamina i minerala, kao i navođenje njihovog hemijskog izvora u spisku sastojaka.

 

Da ne bi bacali hranu i novac, jasnije je definisan rok trajanja hrane, postoji obveza navođenja uslova čuvanja hrane, kako bi hrana zadržala svoje osobine, kao i rok trajanja hrane posle otvaranja pakovanja.

 

Nadamo se da će pravilnik uticati i na reklamiranje i prezentaciju hrane u pogledu oblika,izgleda ili ambalaže,materijala za pakovanje i sam dizajn.