Prethodnih dana ste bili svedoci prozivki i negativnih saopštenja usmerenih protiv APOS-a a sve zbog izlaska u javnost sa rezultatima istraživanja o štetnim supstancama u pojedinim proizvodima za decu, do kojih se došlo zajedno sa ostalim organizacijama potrošača iz Evropske unije. Najoštrije osuđujemo neodgovorno ponašanje i neadekvatnu reakciju Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koji su, ne sačekavši da im dostavimo detaljne podatke i dokaze, izašli u javnost sa osudom APOS-a. 

 

U ovom članku:

#Jedina pitanja od nadležnih do 20.02
#Kakvu su reakciju zaslužili potrošači
#Senzacionalizam i zamene teza
#Metodologija i visoki standardi
#Ostajemo pri zahtevima

 

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u svom saopštenju od 20. februara 2015. godine objavilo da  “sva oprema za bebe, prema podacima Sanitarne inspekcije, na tržištu je kontrolisana i bezbedna ”,  i da su stoga APOS-ovi “rezultati istraživanja potpuno nerelevantni”.

 

Postalo je jasno da bi APOS - objavljivanjem imena proizvođača , koji imaju nivoe jedinjenja na granicama štetnosti prema rezultatima međunarodnog istraživanja – u Srbiji bio izložen javnoj hajci od strane ne samo državnih organa, već i tužbama prozvanih proizvođača. Naglašavamo da smo reakcijom nadležnih državnih organa prvenstveno razočarani, jer je istovremeno kada se Sektor za zaštitu potrošača nadležnog ministarstva obratio APOS-u sa pitanjima u vezi sa objavljenim rezultatima - bez čekanja na odgovore - medijima promptno  upućeno saopštenje u kojem je APOS, bez argumenata, optužen za širenje panike. Napominjemo, nadležno ministarstvo je to učinilo pre sagledavanja činjenica, analize rezultata i provere referenci nosioca istraživanja.

 

Takođe, smatramo neobjašnjivim da se nadležni organi Republike Srbije i pojedine organizacije u omalovažavanju rezultata istraživanja služe argumentom da su “sporni proizvodi sa tržišta EU” čime se, po svemu sudeći, može zaključiti da Srbija ima kvalitetnije propise i kontrolu tržišta od Evropske Unije!

 


 

Pitanja koja je APOS-u 20.02.2015. godine uputio Sektor za zaštitu potrošača glase:

 

 

"1. Da li je analizu vršila nacionalna referentna laboratorija?
2. Da li je vršenje analize rađeno u saradnji sa Ministarstvom zdravlja ili je sa rezultatima iste navedeno Ministarstvo bilo upoznato?
3. Da li su testirani proizvodi bili kupljeni ili proizvedeni na teritoriji Republike Srbije?
4. Kada je rađeno ovo istraživanje?
5. Koji proizvodi, odnosno koje robne marke su proizvodi koji su bili testirani?
Zahvaljujemo na saradnji.”



Takođe, smatramo neobjašnjivim da se nadležni organi Republike Srbije i pojedine organizacije u omalovažavanju rezultata istraživanja služe argumentom da su “sporni proizvodi sa tržišta EU” čime se, po svemu sudeći, može zaključiti da Srbija ima kvalitetnije propise i kontrolu tržišta od Evropske Unije!

 

Zar je kriv glasnik i niko više?

 

Smatramo da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija  trebalo da se javnosti, umesto ovakvim saopštenjem, obrati egzaktnim podacima koji sadrže nivoe konkretnih štetnih jedinjenja u proizvodima za decu sa našeg tržišta. U opštem interesu bilo bi da isti nadležni organi iniciraju sa predstavnicima stručne javnosti i civilnog društva sagledavanje mogućnosti da se i ti “minimalni nivoi”, što pre, zakonskim regulativama smanje na nulte vrednosti.

 

Nažalost, metodičan pristup, kakav se očekuje od države u ovom slučaju je izostao, a sudeći po dosadašnjim reakcijama – opet ćemo kao društvo čekati mesece, a možda i godine dok se evropske direktive prepišu u domaće zakone i propise.

 

Moramo još jednom da napomenemo, cilj objavljivanja rezultata ovog testiranja nije unošenje panike - već  hitno usvajanje standarda i propisa koji će otkloniti toksine iz okruženja dece. Isti rezultati objavljeni su u 13 zemalja članica EU i kompletni izveštaji sa imenima proizvođača i proizvodima dostupni su zainteresovanim državnim institucijama u direktnoj komunikaciji.

 

 

Senzacionalizam i zamene teza

 

Senzacionalizam po svaku cenu. Svaku analizu u Srbiji, bilo da je reč o hrani, bilo o drugim proizvodima, pojedini tabloidi iskoriste za senzacionalističko izveštavanje. To dovodi do toga da organizacije požele da nikad ne objavljuju nezavisna istraživanja. Takav pristup nije dobar prvenstveno za potrošače jer se stvara nepotrebna panika. Drugi opet nisu zadovoljni jer smatraju da nismo bili jasni i konkretni.  - izjava predsenika UO APOS Zorana Andrejića za Politiku

 

Posebno zabrinjava reakcija jedne organizacije potrošača koja je, po svom običaju, požurila da izigrava državni megafon. Podsećamo, sve evidentirane organizacije potrošača, imaju zakonsko pravo, ali i obavezu da sprovode nezavisna ispitivanja i uporedne analize kvaliteta roba i usluga i javno objavljuju dobijene rezultate” (član 131,"Sl. glasnik RS", br. 62/2014). A što se tiče njihovih javnih lekcija o tome kako se sprovode testiranja, podsećamo da je APOS je u januaru 2015. godine postao član Međunarodne organizacija potrošača za istraživanje i testiranje (ICRT).  Za to su bile potrebne godine pregovaranja, dokazi o neutralnosti, etički kodeks, kapaciteti, transparentno finansiranje iz više donacija (jer jedan izvor ne dokazuje nezavisnost), informisanje bez reklama i slično.

Sa druge strane APOS ne smatra da kopiranje vesti iz dnevne štampe i širenje atraktivnog sadržaja potrošačima na društvenim mrežama imaju ikakve koristi i veze sa zaštitom prava potrošača.

 



Kako se sprovodi testiranje po međuarodnim standardima?

 

  • Uzorci za testiranje, uvek se kupuju tajno u prodavnicama (ili koriste usluge metodom „tajnog kupca“ ) kao što inače rade potrošači u svakodnevnom životu.
  • Često se kupljeni uzorci se šifriraju kako laboratorije ne bi znale čiji proizvod analiziraju.
  • Laboratorije koje vrše testiranje biraju se na tenderu i ostaju tajna da se na njih ne bi vršili pritisci.
  • Odabrane laboratorije moraju potpisati izjavu o neutralnosti, kojom potvrđuju da nisu u sukobu interesa i prihvataju obavezu da ostanu u tajnosti.
  • Analiza laboratorijskih izveštaja dobija se od strane stručnjaka.
  • Odgovornost za informacije snose organizacije potrošača.

 

 

Ostajemo pri zahtevima

 

Nezavisne organizacije zastupaju potrošače nezavisno od biznisa i nadležnih i na osnovu temeljnih istraživanja alarmiraju nadležne da poprave ili donose propise. Udruženi zahtev 13 evropskih organizacija da se minimalni dozvoljeni nivoi štetnih jedinjenja svedu na nulu će se naći pred nadležnima EU kroz nekoliko meseci.

 

Namera APOS-a je da u ovom slučaju Republika Srbija ne ignoriše i ne kasni sa praćenjem regulativa u ovoj oblasti. Naša je dužnost, kao organizacije potrošača, da uvek idemo korak ispred standarda. Da bi standardi sutra bili bolji. 

 

Primera je bezbroj – nivo aflatoksina u mleku, nivo akrilamida u pečenim i prženim proizvodima, nivo imazalila u agrumima i slično. Sve je to moralo da se postigne “alarmom” koji u početku uvek rezultira velikim brojem pretnji i pritisaka putem sredstava komunikacije i društvenih mreža.

 

Ipak, ovo je jedini način da sačuvamo integritet koji negujemo više od decenije. U ovom konkretnom slučaju, odlučni smo da istrajemo u stavu kada su u pitanju proizvodi za decu.

 

Jedine prihvatljive “granične” vrednosti štetnih jedinjenja su – NULA!